Dimljeni svinjski vrat u restoranu Palilula jeli smo najmanje pet puta dosad. Maltene uvek kad nas je put naneo na ovu lokaciju.
Nećemo pretenciozno reći da je to potvrda kvaliteta, ali činjenica je da se obim, izgled i ukus porcije u periodu od dve godine nije menjao.
Jednom prilikom smo, posle nekoliko rakija, nespretno pokušali da naručimo vešalicu, misleći zapravo na dimljeni vrat. Vazda susretljivi konobar nam je uz osmeh pun razumevanja objasnio da je vešalica odavno “proterana” sa menija jer je kudikamo žilavija.
I zaista, kao što se vidi iz priloženog, reč je o jednom sočnom komadu mesa, vešto ispečenom na ćumuru. Kao prilog uz njega služe prženi krompir sečen na tanke kolutove i crveni luk sečen na kockice.
Mi smo ga kombinovali sa salatom od krastavaca u sirćetu i ulju, iz prostog razloga što smatramo da salata treba da prati sezonu. Da je zima, sigurno bismo naručili pečenu papriku u belom luku, popularnu “belolučenu”. Lepinja nam je bila suvišna, ali smo je ipak podelili u dobrom društvu.
Izdašan obrok i pravi izazov za iole sitog gosta. Dobronameran savet – sačuvajte mesto, ako planirate da probate dimljeni svinjski vrat u restoranu Palilula.
Pre pandemije i sveopšte krize cena vrata je bila ispod 1.000 dinara, međutim, i nju je tokom ovih, za kafance, ‘nesrećnih vremena’, inflacija korigovala. Bilo kako bilo, vredi svakog dinara.
PS Svojevremeno smo u Paliluli probali i leskovačke uštipke, ali kako nam nisu bili po ukusu, nisu ni zaslužili više od fusnote. Od korisnih informacija bismo izdvojili to da restoran ne radi subotom, da je radno vreme do 22, a kuhinje do 20 sati. Ima deo za pušače i nepušače. Atmosfera je domaćinska, osoblje ljubazno, a muzika sa zvučnika starogradska.
