Veliki hajp se napravio kad su u pitanju praseće bajadere u restoranu BSK u Borči u prethodnom periodu. Vidim da ljudi svašta pišu u recenzijama, pa da podelim utiske posle subotnje posete.
Kažu “skupo”, “4,800 dinara za kilogram”, “pljačka!”, citiram.
Nije, brale. U pitanju je otkošćeno meso. Dakle, bez ijedne koščice. Nikakav trud ne moraš da uložiš osim žvakanja. A to mora da košta. Inflaciju i da ne pominjem. A tek što su brojni klipovi na internetu doprineli da se promet uveća, to je posebna priča.
Kažu još “mlako posluženo”, “dugo se čeka”. Naravno da je mlako i naravno da mora da se sačeka. Ali svakako to vreme može da se utroši na aperitiv, čorbu ili razgovor, kako i dolikuje u kafani. Dakle, brzina usluge nije kao u Meku, ali ovo i nije Mek.
Taj koji ovo navodi kao manu, nikad nije radio sa vrućim pečenjem, a kamoli slagao ovale. A ovali jesu besprekorno složeni i ljubitelji hrskave praseće kožice znaju zašto se ovde vraćaju. Čista desetka.
Ovde bih čak pretenciozno dodao da onaj ko zna da uživa samo u vrućem pečenju zapravo i ne ume da prepozna šta je kvalitetno pečenje, bilo praseće, bilo jagnjeće. To nije burek, i nije čorbast pasulj, da mora da se puši od vreline po svaku cenu, i poenta i jeste u tome da bude super kad se posluži sa vremenskom zadrškom, pa čak i od 24 sata.
Kožica koja krcka pod zubima je trejdmark restorana BSK u Borči. To čini razliku. Takođe, zanimljiv je i “Salt Bae” detalj sa krupnom solju posutom preko ovih bajadera.
Gde su minusi?
I pored rezervacije, čim pređeš prag, stiče se utisak da vlada haos. Nema hostese, šefa sale ili dežurnog konobara koji bi gosta dočekao i usmerio ga do stola. Naprotiv, prvi odn. najčešće najbliži konobar kojem se obratiš, pogledom švrlja po sali i smešta te za prvi slobodan sto. Naravno, pitanje “da li imate rezervaciju” je eliminaciono u slučaju velike gužve.
Pa se tako desilo da supruga i ja sedimo za stolom za šest osoba u centru prostorije, a da pet likova smeštaju za sto za četiri osobe, donose im dodatnu stolicu, pomeraju sto da sedne i šesti koji kasni itd. Dakle, bolja organizacija i koordinacija nije na odmet.
Slučaj je hteo da nam zapadne mlađi konobar, koji je očigledno bio u nekom stresu od obima posla u tom trenutku. Bila je subota i 16 sati, i špic je tek krenuo da jenjava. Osetili smo se malkice diskriminisanim tokom čitavog boravka, jer imam utisak da je imao utisak da nećemo napraviti veliki ceh i da nema poente da se oko nas “trudi”. Posebno me iziritiralo što je napravio grimasu kad smo mu rekli da ne želimo hleb, potom doneo samo jednu kupus salatu, iako smo naručili dve, pa smo morali da intervenišemo, a onda, kao da se to podrazumeva, krenuo da otvara flašu obične vode, iako je nismo naručili. Da se razumemo, nije problem da platimo flašu obične vode (kad smo već došli na skupo pečenje), ali prosto nema logike. Ja pijem rakiju, supruga sok od borovnice. Meni bi tri gutljaja vode završila posao za čitav obrok. Šta posle sa tom načetom flašom? Da je nosim kući?
Niti sam posle takvog nastupa hteo da tražim čašu vode s česme, ali ni njemu nije palo na pamet da mi je ponudi. Dotični konobar prosto “ne oseća” gosta i manja je šteta ako je tako, nego da je dobio direktivu da se flaša obične vode podrazumeva. Jer se na tome i te kako zarađuje.
Pozitivnu ocenu može da dobije jer je konstatovao da je pola kilograma pečenja dovoljno za oboje, kad smo naručili kilogram. Međutim, naš plan je bio da pola pojedemo, a polovinu ponesemo i nedelju uz krompir dobijemo još jedan ručak kod kuće. Hvala mu za to.
Nažalost, imali smo priliku da vidimo kako se starija garda njegovih kolega odnosi i komunicira sa ostalim gostima i bilo nam je žao što nismo upali u njihov reon.
Porcija salate je bila solidno velika, nije se štedelo, a kupus je bio fino začinjen. Čista desetka.
Zaključak:
Kao da BSK pod naletom video kreatora-žderača upada u trend i kreće u pravcu mladenovačkih i aranđelovačkih restorana-pečenjara, ali ima još mnogo toga na tom putu da nauči i naštima.
Da li ćemo doći opet?
Verovatno, kad se uželimo prasećih bajadera, jer je bliže od Mladenovca i Aranđelovca, ali ćemo tad sigurno gađati drugi termin.
Za još ovakvih recenzija zapratite profil Kafanske priče na Instagramu i Fejsbuku.
